Dugo sam čekala da nađem način
izricanja neizrecivog... I konačno sam pokušala... Ponekad uspijem, češće ne… ali
sputanost koju sam dugo osjećala, tražila je očajnički slobodu i počela ju je
pronalaziti.
Iako je zapisivano u meni čitav život,
neizrecivo sam
počela stavljati „na papir“ bloga 2010.
Kasnije je nastao i OBLIK, jer, bez oblika, kako
izraziti, prepoznati neizrecivo?
Jednostavno, nikako. Zašto imaš potrebu izraziti išta?
OdgovoriIzbrišiSvaka razina svjesnosti ima svoje zakonitosti. Moja dharma u ovom životu je, između ostalog, shvatiti oblik. Da bih ga shvatila moram od nekuda krenuti.
OdgovoriIzbrišiZašto ti imaš potrebu išta čitati, komentirati...?
Nemam, moje komentiranje je na razini svi drugih radnji, a one su pak zakoni fizičke razne.
OdgovoriIzbrišiZnači, isto je potreba u pitanju, ali fizička ;))))
IzbrišiNe kažem da imam potrebu pisati, to si ti zaključila. Ne pokušavam pisanjem izraziti išta bitno, kao prvo to bi bilo u mojem slučaju gubljenje vremena. Kao drugo imao sam blog, remember? Faza. Možda ću nešto slično ponoviti, možda neću.
IzbrišiJa nisam napisala ništa o tvom pisanju, već o čitanju i komentiranju… pa tko onda zaključuje? 😊
IzbrišiNaše kometiranje je kao ouroboros ili Möbius vrpca, eh... :]
Izbriši